Turšija- starinski recept i zašto je korisna

Nekada se turšija spremala samo zato što je to bio jedini način za održavanje i korišćenje povrća tokom zime. Danas, povrća ima na tržištu preko cele godine. Ipak, navika pripreme zimnice je ostala, ne samo zbog uštede, već, pre svega, zbog navike uživanja u njenom tradicionalno dobrom ukusu. Jeste li već spremili turšiju za zimu i ako niste, šta čekate?

Turšija- kako se priprema

Odaberite povrće koje volite da jedete ukiseljeno, izbor je na Vama. Ipak, preporučuje se zeleno i žuto povrće, jer crveno poput paradajza ili paprike će biti suviše mekano i ukusnom podsećati na trulo. Vaš http://Mirisprirode.rs preporučuje da to budu:

  • Krastavčići- kornišoni, ne moraju biti suviše sitni kao za stavljanje u tegle
  • Paprika- naš izbor je somborka koja je blago ljuta
  • Zeleni paradajz- ne crveni
  • Karfiol- deca ga obožavaju
  • Šargarepa- ne toliko zbog ukusa, koliko zbog toga što jako lepo izgleda i daje šarolikost turšiji
  • Kupus- i ako ga stavljate posebno u bure, ipak u turšiji ima specifičan, drugačiji ukus
  • Crni luk- može i bez toga, ali ko voli slobodno neka ga stavi

Ako još uvek nemate odgovarajuću posudu, imate veliki izbor plastičnih, jako finih kantica (mini burića) po pristupačnim cenama. Ja sam svoju kupila u lokalnoj prodavnici plastike i zapremine je 25l, ali vi možete birati veće ili manje u zavisnosti od toga koliko povrća želite da stavite u turšiju. Bitno je znati da u posudu staje oko pola gramaže povrća u odnosu na njenu zapreminu. Hm, malo konfuzno zvuči, zar ne? U posudu od 25l staje 12,5kg povrća. U onu od 50l- 25kg povrća.

Povrće se opere, kupus očisti i iseče na četvrtine, karfiol na cvetove. Ja sam sitnije krastavčiće odvojila, jer sam ih želela posebno staviti u tegle-objasniću Vam posle kako. U zelenom paradajzu bilo je i crvenkastih koje sam takođe odvojila i stavila na osunčano mesto na terasi jer će sazoriti i iskoristiću ih za salatu.

U posudu ređajte red po red različitog povrća kako bi Vam prilikom vađenja sve bilo jednako dostupno. Jer ako stavite celu količinu naprimer krastavčića na dno, prilikom vađenja nećete moći da ga dohvatite. Potrudite se da povrće lepo složite da Vam ne ostaje praznog mesta, ali ne morate previše sabijati. Meni lično, ovo je najzanimljiviji deo posla, a nadam se biće i Vama.

Kada ste popunili posudu povrćem, vreme je da u nju, preko povrća, nalijete tečnost.

Turšija- starinski recept

Ovo je recept za otprilike 5kg povrća. To je jedna mera. Ukoliko stavljate više povrća, pripremite dve ili više ovakvih mera.

  • 4l vode
  • 2l sirćeta
  • 6 kašika soli
  • 2 kašike šećera
  • 1 vinobran
  • 1 konzervans

U dublju šerpu ili lonac stavite vodu, so i šećer i zagrevajte do ključanja. Kada proključa dodajte vinobran i konzervans, a zatim i sirće. Ostavite da se ohladi i lagano prelivajte preko turšije. Povrće mora da pliva u tečnosti, jer delovi koji ostanu van nje, pokvariće se. Obično se uz posudu kupi i okrugli pritiskač kojim ćete pritisnuti povrće odozgo i time omogućiti da ono ostane u tečnosti. Zatvorite posudu poklopcem i odnesite je na tamno mesto, najbolje u podrum. Za najduže mesec dana, turšija će biti spremna za jelo. To najviše zavisi od temperature. Kada je toplo pre će se ukiseliti, ali ne valja ni suviše toplo da se ne bi pokvarila.

Krastavčiće koji su sasvim sitni i koje ste odvojili sa strane, složite u čiste tegle, dodjate malo semena slačice (ako želite ukus kao kod kupovnih kornišona, a imate ovo seme kupiti u svakoj prodavnici zdrave hrane) i nalijte istom ovom tečnošću koju ste spremili za prelivanje turšije. Samo ne čekajte da se ohladi, već nalijte preko krastavčića dok je još vruća! Ovako spremljeni krastavčići biće spremni za upotrebu kroz nekoliko dana.

A ako još uvek niste čuli za voćnu turšiju pročitajte ovde kako se priprema Vodnjika

Koje koristi imamo od turšije?

Ne samo što je ukusna i što bez nje ne možemo zamisliti kompletan zimski ručak, turšija je i veoma korisna za naše zdravlje.

  • Dobra je za digestivni trakt jer sadrži laktobacile, dobre bakterije koje potpomažu varenje i održavaju crevnu miklofloru jakom
  • Laktobacili doprinose stvaranju B vitamina, korisnih enzima i antioksidanasa što jača imunitet i ima antikancerogeni efekat
  • Reguliše nivo holesterola i krvnog pritiska
  • Povoljno utiče na dijabetičare
  • Povoljno utiče na kožne probleme i popravlja raspoloženje