Plastična ambalaža- jesmo li svesni koliko je štetna?

Za početak, da preformulišemo pitanje- jesmo li svesni koliko koristimo plastiku? Znate li da je svuda oko nas i u nama? Da, u nama! Budimo se i ležemo sa njom. Obratite pažnju na to koliko je plastična ambalaža prisutna u našoj svakodnevici.

Masovna upotreba plastike i plastične ambalaže

Počelo je negde pedesetih godina prošlog veka. Zato što je laka za proizvodnju, savršeno se oblikuje, lagana je i jeftina, pa se posle upotrebe jednostavno može baciti. Zvuči idealno, zar ne?

Danas smo došli do toga da je sve plastika. Sve što pijemo i jedemo upakovano je u plastičnu ambalažu. Sve čime jedemo i iz čega pijemo je od plastike. Sve što oblačimo. Tehnika, materijali za građenje, dečije igračke… Sve čega se dotaknemo. Mi i naša deca. I sve to ne bi bilo značajno da je plastika bezopasna. Ali nije. Unosimo je u organizam, bez svake sumnje. Neka istraživanja pokazuju da svaki čovek nedeljno unese u organizam oko 4g plastike!

Zašto je platična ambalaža štetna po naš organizam?

Plastika u sebi, u zavisnosti od vrste, sadrži niz materija i jedinjenja, ali neke od najčešće zastupljenih, a štetnih za naš organizam su:

• FTALATI- FTALATNA KISELINA I ALIFATSKI ALKOHOLI- dodaju se plastici kako bi smanjili njenu krtost, a pogubno utiču na endokrini sistem, reproduktivne funkcije, posebno muškaraca, razvoj ploda u trudnoći…
• BISFENOL A- koristi se najčešće u proizvodnji flašica za vodu i sokove, a izaziva niz poremećaja- preuranjeni pubertet, hiperaktivnost, poremećaj polne orijentacije, dijabetes, bolesti srca…
• ANTIMON- teški metal koji kada dospe u organizam izaziva trovanje i utiče na pojavu i razvoj različitih oblika maligniteta

Plastična ambalaža- kako je izbeći?

Teško je izbeći, ali svako od nas, kao pojedinac, može učiniti ponešto da smanji njenu upotrebu. Stariji od 40 godina mogu se setiti kako se nekada živelo. Sokovi, mineralne vode, ulje, mleko … sve se pakovalo u staklene povratne boce. Prašak za veš u tkaninu. Meso u mesari u papir. Nosili smo svoje platnene torbe kada smo išli u kupovinu. Nije bilo brze hrane i hrane za poneti, kada se jelo van kuće, jelo se u restoranu.

Šta možemo učiniti?

• Koristite druge materijale kada god možete, a možete makar kod svoje kuće- staklo, papir, drvo, tekstil
• Proizvode koje kupite u plastičnoj ambalaži nemojte čuvati u istoj, preručite kod kuće u staklo, keramiku ili papir
• Nosite platnene torbe kada idete u kupovinu
• Kupujte deci igračke od prirodnih materijala, bar njih možemo zaštititi
• Potrudite se slediti savete za reciklažu, odvajajte plastiku u posebne kontejnere, da pokušamo sačuvati prirodu
• Ako već morate da je koristite, obratite pažnju na trougao sa brojem unutar njega koji postoji na svakoj plastičnoj ambalaži. Samo brojevi 2, 4 i 5 su sigurni za upotrebu, ostale izbegavajte. Broj 1 je samo za jednokratnu upotrebu.

To su ipak samo neke male stvari koje možemo učiniti za sebe i svoju porodicu. Dok se ne promeni kolektivna svest i proizvodnja plastike ne svede na minimum, bićemo kontaminirani koliko god pazili. Ostaje nam da se nadamo da će do toga doći. Svako od nas je pojedinac, ali svi zajedno možemo, podizanjem nivoa svesti, podići i kvalitet svog života i života na planeti uopšte.